- Детаљи
- By Општинска управа Рашка
- Категорија: Опште информације
- Погодака: 19930
На територији општине Рашка налази се Јошаничка Бања која има више извора минералне воде температуре између 62 – 78оЦ. Она спада у ред најтоплијих бања у земљи. Минералне воде Јошаничке Бање припадају групи натријум хидрокарбонатних, сумпорних хипертерми и веома се успешно користе за лечење разних обољења. Оне у себи садрже натријум, калијум, калцијум, хидрокарбонате, сулфате и флуор. Капацитет извора од 30 л воде у секунди омогућава да се ове воде користе за загревање стаклених башта, базена за купање. Прво стручно испитивање лековитости Јошаничке воде познато је од 1834. године. Те године воду су испитивали на Бечком медицинском универзитету на захтев кнеза Милоша, па је том приликом ова вода изједначена са водама Рибарске и Брестовачке Бање. Њеним испитивањем формулисано је да лечи болести коже, назебе, костобољу, цревне болести. Извори Јошаничке Бање налазе се на вулканском подручју и настали су тектонским променама. Има их 13, од којих су пуноводна термалном водом њих 4. Они дају 30л вреле воде у секунди. Избијају из пукотина стена серпентина и трахита. На левој обали реке Јошанице, испод једне стране која гравитира обали, налази се главни извор који даје 7л воде у секунди, његова је температура 78,50Ц и он је једини радиоактиван и има радиоактивност од 11 Махових јединица. Нешто ниже од главног извора је други извор са температуром која се креће од 48,80Ц до 750Ц, са протоком од око 0,4л у секунди и садржи сумпорводоник. Вода са извора “Гвоздена вода” припада групи акратопега и не сме да се користи у терапијске сврхе. Вода са извора “Топли извор” припада групи натријум хидрокарбонатних, сумпоровитих хипертерми и користи се у терапијске сврхе. За коришћење термалне воде у Јошаничкој Бањи 1935.г. сазидано је купатило које се и данас употребљава. Поред овог купатила је и старо турско купатило из XVII века.
Извори у Ибарској долини су врло бројни и по укусу воде различити: кисели, сумпоровити, топли, хладни, бљутави. Велики број извора је претворен у чесме. Неки од тих извора су Марине воде-извор на Копаонику, источно од бившег планинарског дома “Олга Дедијер” има 0,11 Махових јединица радиоактивности и 50Ц. Крчмар вода извире на Копаонику, испод Панчићевог врха, на надморској висини 1950 м. Ова вода испушта радиоактивне честице и њена радиоактивност је 0,74 МЈ или 29,6 мм, температуре 40Ц, а минералисана је 0,44 гр/литар. Препоручује се бубрежним болесницима, регулише крвни притисак и умирујуће делује на болове. Метође лековита вода налази се на Копаонику под Сувим рудиштем, њена температура је 4oЦ и онa је радиоактивна.
Поред ове воде познате су још Хајдучка вода код Шумарске куће на Копанику, Чопур вода у Казновићу код гробља где су пронађени и трагови римског водовода, извор Студенац у Јошаничкој Бањи и Бисер-вода која се налази у Бинићу, темепратуре 80oЦ која је увек бела као бисер. Уз Градачку реку на 2км од Муничке бање налази се још један топли извор звани “Љубивода” и користи се под именом Грабовачка бања.
Семетешко језеро се налази на западним падинама Копаоника, код Велике чукаре. Пречник му је до 50м и у њега се уливају три околна поточића. Вода из њега не отиче и модрозелене је боје. Обала му је зарасла у шевар, а један бусен се откачио и креће се по средини језера. Дубина језера је 7м.
- Детаљи
- By Општинска управа Рашка
- Категорија: Опште информације
- Погодака: 32768
Рудно богатство општине Рашка чине:
Угаљ - има три лезишта. Прво је лежиште Јарандо и његова експлоатација је подземна, а експлоатационе резерве су 400.000 т. Геолошке резерве испод коте 0 су 2.500.000 – 3.000.000 т. Затварање рудника предвиђено 2015. године. Друго лежиште је Тадење (припада општини Краљево) чије су експлоатационе резерве 600.000 т, а геолошке 8.000.000. Експлоатација је подземна – откопавање је предвиђено до 2020. године. Треће лежиште је Прогорелица, експлоатација је углавном површинска, геолошке резерве су 2.500.000 т, а експлоатационе 2.000.000 т. Врема откопавања је до 2020. године.
Магнезит – је руда која има две врсте (сиви и бели) и више лежишта. Сиви магнези ,,Бела Стена’’ (експлаоатисан је двадесет година). Локације „Илињача – Боровак“ Резерве „А“ категорије око 450.000 т. Начин експлоатације је површински. Бели Магнезит – Лежишта ,,Трнава” око 16 мањих и већих налазишта: Најпознатија су: „Зимовник“, Пољане, „Брезе“, Борје, Слепачко брдо, Дебело брдо, Котраже, Резерве оверене једним елаборатом 4,5 x106 т. По другом 2,5x106 т. Истражни радови обављени јамским радовима око 20.000 м хоризонталних и око 300 м вертикалних просторија и више дестина бушотина дубине до 300 м. У оверене резерве ушли су и поткопи из лежишта „Зимовник“ – Брезе и Пољане, док остала лежишта нису експоатисана. Лежишта „Јадовник“ истраживање обавио Геозавод из Београда. Истраге су обављене јамским просторијама и бушењем. Оверене (А+Б+Ц) ок 1x106 т .На лежишту Чајетина, истраге су обављене јамским радовима и бушењем. Оверене резерве 50.000 т (А+Б).
Доломит - Најпознатије лежиште је Локва - Градац. Оверене резерве (А+Б+Ц) око 30x106 т. Рачунају се резерве на око 6,5x10 9 т. У току је изградња фабрике, али не и експлоатација.
Бели и мермерисани кречњаци - Простиру се од градачке реке до манастира Студеница са ширином од 300 - 500 м и непознатом дубином залегања. Њихова експлоатација није извршена.
Кварцити - Лежишта,,Врањи Крш,, Кнежев гроб, Вучији, Понорац, ,,Свињи До”- Голија. Оверене резерве 1.350.000 т. На Врањем Кршу процењене резерве су 6x106 т. Испитивања су обављена у „Елекртобосни“ – Јајце за потребе производње феросилицијума. Њихова експлоатација није извршена.
Дунити – Лежиште „Пољане“ – Трнава. Оверене резерве (А+Б+Ц) су 1.250.000 т. Процењене резерве угљеника су око 100 x106 т. Експлоатација је обављена поврсинском и подземном масином, али је прекинута након кризе у Магнохрому.
Септолити – Сировина којој се у последње време придаје већа пажња. Јавља се као пратећи материјал у белим магнезитима групе лежишта „Трнава“, „Дебело Брдо“ и „Зимовник“. Није извршена експлоатација, као ни детаљнија испитивања.
Флуорити – Лежиште Копривица – Јошаничка Бања. Евентуална експлоатација јамским начином. Елаборат о резервама урађен (А+Б+Ц) 110.000 т. Ово је релативно мало лежиште велике чистоће, али експлатација ове руде није извшена. Геолошке резерве 450-500 x 103 т.
Борни минерали (хаулит, колеманит и улексит) чије је лежиште ,,Корлаће''. Резерве процењене на 10 x 106 т. Лежиште „Побрђски поток“ - Елаборат оверен на 136.000 т експлоатационих резерви. Геолошке резерве 300.000 т. Није извшена експлоатација, тренутно се врше истраживања по основу концесије.
Азбест – Лежишта „Станиловица” – Бучје, експлоатационе резерве су око 100 x 106т. Ради се о хризотил азбесту. Није вршена експлатација.
Воластонит – Јарам – Истражни радови и испитивање скарновског лежишта на Јарму, захтевали су детаљна испитивања валастонитске појаве у општини Рашка изнад Јошаничке бање, на путу Јошаничка бања –Копаоник, тако да детаљнија испитивања нису обављена.
Магматске стене – Андезит - Велика Бисина где су оверене резерве (А+Б+Ц) - 40 x 106 т. Има више андезитских зона, али је експолатација на зону велике Бисине где су оверене резерве (А+Б+Ц) - 40 x 106т и где се одвија производња углавном за потребе путне привреде.
Олово – Цинкана руда – Лежишта: „Саставци“ резерве 340.000 т, „Карадак“ резерве 410.000 т, „Кижевак“ резерве 3.650.000т. Укупно резерве износе 4.400.000. т. Ова руда садржи 30 – 40 г/т сребра као и одређену количину злата. Тренутно га експлоатише фабрика која је до скоро била у стечају, али је сада продата.
Технички камен - Гранит у блоковима. Лежиште: „Дренска клисура“, „Лисина“. Тренутно је експлоатише фабрика која је до скоро била у стечају, али је сада продата.
Бакарне руде – Лежиште: „Кремићи“ испитивања обављена пре II светског рата. Постојање великих рудника „Бор“ и „Мајданпек“ слаба инфраструкутура и комуникација нису оправдале већа испитивања. Лежиште: „Кремићи“ – Јаловиште од флотирања магнетита у Рудници количине 2 x 106 т. Са 0,8% представља највеће припремљено лежиште бакра код нас. За све поменуте минерале – руде постоји документација која се може наћи код предузећа која су вршила испитивања, односно код предузећа за која су вршена испитивања, а која се налазе на подручју општине Рашка.
Магнетит (Руда гвожђа) – Оверена налазишта 400.000 т на лежишту Сува руда.
- Детаљи
- By Општинска управа Рашка
- Категорија: Опште информације
- Погодака: 29944
Шумски покривач је врло разноврсан што је последица следецих фактора: геолошког састава, рељефа, климе и др.
Шуме као најсложенији екосистеми на Земљи имају бројне и врло различите функције које су од изузетног значаја за обезбеђење многих трајних и актуелних друштвених потреба, а друштвене потребе према шуми су такве да захтевају вишефункционално коришћење шумског простора. Из тог разлога намеће се потреба за утврђивање приоритетних функција шума у појединим деловима шумског комплекса. Приоритетна функција шуме дефинисана је преко наменских целина,па тако за:
Наменску целину бр. 10 – приоритетна функцуја шума је максимална производња дрвета најбољег квалитета, али се при томе не занемарују остале производне,општекорисне и социјалне функције шума.
Наменску целину бр. 17 - приоритетна функцуја шума је семенска састојина.
Наменску целину бр. 26 - приоритетна функцуја шума је заштита земљишта од водне ерозије. Шуме ове наменске целине налазе се на врло стрим теренима, а земљиште је подложно водној ерозији, па је биљни покривач на овим теренима неопходан. Коришћење дрвета из ове наменске целине је ограничено и не сме бити на штету приоритетне функције.
Наменску целину бр. 84 - приоритетна функцуја шума је строги природни резерват.
Уредбом Владе Републике Србије ( Сл.гласник РС, бр.45/2001) подручје планине Голија и Радочела ставља се под заштиту Парка природе под именом ''Голија'' и сврстава се у И категорију заштите као природно добро од изузетног значаја, па тако за :
Наменску целину бр. 55 - приоритетна функцуја шума је режим заштите И степен и прописана је у Уредби о заштити Парка природе ''Голија''.
Наменску целину бр. 56 - приоритетна функцуја шума је режим заштите ИИ степен и прописана је у Уредби о заштити Парка природе ''Голија''.
Наменску целину бр. 57 - приоритетна функцуја шума је режим заштите ИИИ степен и прописана је у Уредби о заштити Парка природе ''Голија''.
Стање састојина по врстама дрвећа је такво да су заступљенији лишћари који у укупној запремини учествују са 75,80%, а најзаступљенија врста дрвећа је буква која у укупној запремини учествује са 57,40%. Четинари у укупној запремини учествују са 24,20%, а најзаступљенија врста дрвећа је црни бор који у укупној запремини учествује са 17,28%.
У најнижем делу се налази најплоднија земљишта: алувијални нанос и смоница. Највеће распрострањење имају: смеђе земљиште на андезиту, црница на серпентине, хумусно силикатно земљиште на пешчару, дациту и граниту) и скелетон земљиште (на граниту, шкриљцу и дијабазу). На најнижим теренима срећу се њиве, а идући према већим висинама смењују се ливаде пашњаци и шуме.
У структури шумских површина општине Рашка којима газдује Ј.П. „Национални парк Копаоник“, издвајају се три јединице ''Барска река'', ''Самоковска река'' и ''Гобељска река'', само прва има свих пет наменских целина, друга има три, а трећа четири. У њима су заступљене две врсте дрвећа, четинари и лишћари са подврстама смрчом, јелом, буквом, јасиком, брезом, грабом, моликом, црним и белим бором итд. Четинари су у највећем проценту 82,7% заступљени у другој јединици, у трећој 73,4%, а прва има најмањи проценат 68% у укупном броју четинара у све три јединице. Лишћара највише има у првој и то 31,2%, трећој 26,7%, а најмање у другој 17,3% у укупном броју дрвећа у све три јединице. Највећи проценат међу лишћарима заузима буква, док је међу четинарима најзаступљенија смрча у све три наменске јединице.
- Детаљи
- By Општинска управа Рашка
- Категорија: Опште информације
- Погодака: 33077
Општина Рашка има долином Ибра меридијански правац пружања, на северу путном и железничком везом повезана је са Западноморавском долином и Шумадијом, а на југу са Косовом и Метохијом. Долином Јошанице, на истоку, повезана је са Александровачком жупом и Топлицом, а на југозападу, долином реке Рашке, са Црном Гором и новопазарским делом Рашке области. На територији општине укупно има 55 км магистралних и 113,03 км регионалних путева, од цега 151,42 км са асфалтном подлогом, 5,61 км макадама и око 6 км са земљаном подлогом. Поред тога изградена је мрежа локалних путева у дужини од 386 км.
Локална путна мрежа има 66 км путева са асфалтном подлогом, 201 км са подлогом туцаника и 119 км са земљаном подлогом. Велики значај има магистрални пут Бр.22.3 који повезује Рашку са Рудницом тј.границом са Косовом у дужини од 11,3 км. Од Београда је Рашка удаљена 252 км. Општина Рашка има веома повољан геостратешки полошај и повезана је како регионалним, тако и магистралним путевима са осталим делом земље.
- Детаљи
- By Општинска управа Рашка
- Категорија: Опште информације
- Погодака: 32183
Клима у долини и нископланинским пределима је умерено континентална која постепено (изнад 800 м) прелази у планинску субалпску (до око 1500 м) и алпску. Субалпска клима се одликује хладним зимама и умерено топлим летима, незнатним колебањем температуре и топлијом јесени од пролећа. На већим висинама од 1300м влада планинска (алпска клима) која је најбоље изражена на Копаонику. Копаоник има субалпску климу. Због близу 200 сунчаних дана годишње Копаоник с правом носи назив "планина сунца". Хладни и тежи ваздух креће се околним долинама и котлинама, тако да зимске температуре нису много ниске (средња годишња температура Равног Копаоника је 3,70Ц). Снег пада од краја новембра и задржава се до маја, односно просечно 159 дана годишње.