Копаоник је највећи планински масив у Србији. Налази се  између река Ибра и Ситнице на западу, Лаба на југоистоку, Јошанице и Козничке реке на северу док је источна страна омеђена долином реке Расине и Топлице. Добио је име по бројним коповима различитих руда. Пружа се у дужини од око 80 км, правцем од северозапада ка југоистоку, досежући у средњем делу ширину од  40 км. Површина коју покрива масив Копаоника износи 2758 км2.

Равни Копаоник представља пространу површ, која чини највиши део на Копаонику. Највиши врхови Копаоника су : Гобеља (1934 мнм), Караман (1936 мнм), Суво Рудиште (1976 мнм) , Панчићев врх (2017 мнм), Небеске столице (1913 мнм) и др. Врхови су  повезани међусобно са благим превојима.  Са врхова Копаоника пружа се поглед до Шар планине, Комова и Старе планине.

Копаоник је познат као «планина сунца», због великог броја сунчаних дана током године. Не много ниске зимске температуре, субалпска клима, и око 160 дана под снегом током године, чине веома повољне предуслове за интензиван развој зимског туризма.

На Копаонику такође постоје и природни споменици, попут камених гранитних фигура (Лисичја стена , Пајин гроб, Суви врх, Јанков брег, Бабин гроб ,Високи део, Караман – Вучак), трагова глацијације (Цирк Крчмар, Цирк Широки до, Цирк Велика Гобеља), извора и врела.

Због релативно малих годишњих падавина, на Копаонику не извиру веће реке,  већ постоји густа мрежа малих површинских токова, који потичу од бројних извора са целе површине ове планине. Најпознатији извори на Копаонику су Марине воде, Крчмар вода, Пајино пресло, Јавор чесма, Казновске бачије. „Крчмар“ је извор минералне нискорадиоактивне воде, а налази се на 1.700 мнв, док је „Марина вода“ извор минералне воде, а налази се на 1.950 мнв.

 Копаоник је познат по интересантним хидролошким појавама, које настају као последица великог испарења потока и бара, или пак као последица задржавања воде у природним водоне-пропусним деловима са бусенастом травом. Од неколико урвинских језера, Семетешко језеро је најпознатије на Копаонику. Налази се на 900 мнв, дубина му није позната, а специфично је по «пловећим острвима» са растињем.
Копаоник је, 1981. године, проглашен Националним парком, који обухвата површину од 12.106,03 ха. Национални парк Копаоник
представља законом заштићену и тачно ограничену област која се одржава у природном стању, а у њој су заштићени биљни и животињски свет, рељефни и други облици и природне реткости.
Повољни природни услови Копаоника омогућили су развој богатог и разноврсног биљног света који су пручавали многи домаћи и страни истраживачи.

Биљни свет је заступљен са многобројним врстама дрвећа, жбунова, зељастих биљака, цветница, папрати, маховина, лишајева, гљива од којих су многе и лековите.

Високопланинска флора Копаоника заступљена је са 825 биљних врста и подврста сврстаних у 292 рода и 80 фамилија, што представља 1/5 укупне флоре Србије.

Највиши шумски појас изнад 1500 мнв покривају густе смрчеве шуме док се на већим надморским висинама (1750-1900) смрчеве шуме проређују и прелазе у заједнице ниских жбунова где преовлађују планинска клека и боровница.
У Националном Парку Копаоник живи и 91 ендемична и 82 субендемичне биљке, од којих је чак 30 врста заштићено Уредбом о заштити природних реткости територије Србије тј . стављене су под режим апсолутне заштите. Четири биљне врсте се налазе на Европској Црвеној листи угрожених врста биљака и животиња.

Од бројних и разноврсних животињских врста реткост су сури орао, сиви соко, шумска сова, планинска шева, крстокљун, сиви пух, буљина, дивља мачка, срна итд. И ове врсте су такође под заштитом државе.

Највећи део подручја Националног парка обухвата државна шума са великим катастарским парцелама. Под посебном заштитом је 698 хектара издвојених у 13 резервата природе (локалитета), 26 природних споменика, 17 геоморфолошких, 6 геолошких, 8 хидролошких и 15 објеката сврстаних у непокретна културна добра.

Резервати природе су Козје стене, Вучак, Мркоња, Јанкова бара, Гобеља, Барска река, Самоковска река, Метође, Јелак, Суво рудиште, Дубока, Јеловарник, Беле стене.

У циљу заштите и унапређења животне средине и природе, 1989. године је основано предузеће за заштиту и развој Националног Парка Копаоник.

Планина Копаоник је највећи и најпознатији скијашки центар у Србији. Има два туристичка центра, један на простору Равног Копаоника, са бројним смештајним капацитетима, системом скијашких стаза и жичара и осталом туристичком инфраструктуром, а други, мањи центар, на источној падини Копаоника, код села Брзеће.

Скијашки терени се сврставају у терене прве категорије, а налазе се на надморској висини од 1.650 до 2.017 м. Туристички центар је опремљен за све категорије скијаша.  Располаже са 4 дечија лифта и мрежом од 22 жичаре, које су повезане у јединствен систем. Укупна дужина жичара износи 17.222 м, док је дужина ски стаза 44 км. Капацитет система је 13.520 скијаша на сат. Туристима, који уживају у алпским дисциплинама, на располагању је и 20 км стаза за нордијско скијање. На локацији Црвене баре уређене су  и маркиране стазе од 3, 5 и 10 км. Изнајмљивање ски опреме је саставни део услуге намењене туристима, а посебну атракцију представља могућност вожње моторних санки.

Копаоник није само атрактиван током зимске сезоне. У периоду летњих месеци се такође бележи максимална искоришћеност смештајних капацитета. Тада су атрактивне припреме спортских екипа, пешачки излети (нпр. до извора Метође и Семетешког језера), вожња планинским бициклом, школе кошарке, тениса, јахања, енглеског језика, разноврсни програми за децу, програми медицинске природе, итд. Велика разуђеност рељефа пружа идеалне услове за параглајдинг и сличне екстремне спортове.

Зграда Јавног предузећа Национални Парк Копаоник на Копаонику је уједно и информативни центар, који је полазна тачка свих научних, културних и туристичких збивања у Националном парку. У оквиру информативног центра, ради водичка служба за презентацију и популаризацију Националног Парка. 

Атрактивност Копаоника, као туристичке дестинације, је утолико већа што се у његовој непосредној близини налазе Јошаничка, Луковска и  Куршумлијска бања.

На ширем подручју планине Копаоник се налазе и остаци историјског наслеђа, попут остатака  утврђења – средњевековних српских градова (Рас, Звечан, Маглич, Брвеник, итд.), остаци и трагови старих ископа и рударских насеља из римских и средњевековних времена.

На Копаонику се налази 8 хотела и 2 апартманска насеља, бројна одмаралишта, виле, објектни приватног смештаја и викенд куће.